РТВ Теорија и пракса

Poznato je da ni celina teritorije SFRJ, niti federalne jedinice, nisu stoprocentno pokrivene kvalitetnim radio i televizijskim signalima. Cak se ta okolnost može uzeti kao krunski dokaz o potrebi bržeg uvođenja kablovske televizije. Јег, „... po stepenu pokrivenosti teritorije i stanovništva signalima nalazimo se na pretposlednjem mestu u EBU (pre Turske)”. 7 Po vrstama elektromagnetskih talasa i signala (radio i televizija) pokrivenost se kreće od 56 do 93 procenta. Želja je svake države, pa tako prirodno i Jugoslavije, da programi njenih RTV ustanova dopru do svih delova i do svakog građanina. Prema tome, kablovska televizija može da bude rešenje koje vodi u tom pravcu. I to bi bilo veoma prihvatljivo sa stanovišta doktrine, odnosno nacionalne komunikacione politike. Otuda nije neobično što najveći entuzijasti uvođenja kablovske televizije u nas upravo počinju od ovog argumenta. 8 Ne želeći da u ovom osvrtu prejudiciramo niti denunciramo ničije stavove, već u težnji da sa stanovišta nauke pomognemo osvetljavanje svih aspekata i celine potrebe da se donese strategija razvoja za čitavu zemlju, dužni smo da pogledamo i neke praktične razloge ”za” i „protiv” uvođenja kablovske televizije. Ovo tim pre što je legitimno pravo naučne svesti da sumnja u pripremljenu argumentaciju, i što smo poučeni primerima usvajanja i širenja drugih tehnologija. Iz ranijih slučajeva je poznato da se često manifestuje „lukavstvo tehnološkog uma”. Ono se upravo i sastoji u tome da se implementacija određenih tehnologija, motivisana interesima njihovog proizvođača, podržava baš argumentima koji imaju samo Ijudski i društveno prihvatljivu sadržinu (robotika, na primer).

7 JURT, „Osnove i pravci dugoročnog fazvoja radio-televizije u Jugoslaviji”, Beograd, 1985, str. 14-15. 8 Prilikom utvrđivanja smernica u SR Sloveniji na prvo mesto je stavljena želja da se poveća gledanost programa TV Ljubljana čiji Prvi program pokriva 90, a Drugi 60 procenata gledalaca.

29