РТВ Теорија и пракса

i kako se to čini, onda se mora reći da našim agentima za prodaju, bez obzira iz kog studija dolaze, nedostaje profesionaino samopouzdanje i ponekad, čak, dobra volja (uz časne izuzetke) da objasne i preporuče emisije koje nude. Ako se dođe u Monte Karlo i plati vosoka zakupnina salona, da li se poslovni uspeh prodaje može pravdati deobom kataloga ili slučajnim „utapanjem” jedne ili dve emisije? Radi preciznosti, prodate su tri emisije; dečja drama Dečak sa crvenim očima, snimak koncerta Majlsa Dejvisa na prošlogodišnjem džez-festivalu u Beogradu i drama Ovo nije moj život, ovo je samo nešto privremeno, ali pitanje za razmišljanje ostaje otvoreno. Naročito u svetlosti festivalske statistike koja je pedantno registrovala da se na Festivalu i sajmu pojavilo dve hiljade učesnika iz 80 zemalja i da je, u proseku, broj menadžera za prodaju u odnosu na kupce bio jedan prema četiri za selektore programa. Dakle, potražnja je bila mimo svih očekivanja, samo što to, izgleda, nema veze sa nama. Bila bi nepravda ne pomenuti konkurs za nagradu „Arman Lanu” koji pod okriljem međunarodne XV smotre organizuje Internacionalni univerzitet za radio i televiziju (URTI) pri Unesku i na kojem je ove godine sarajevska polučasovna reportaža Selo u magli, kuda če ono? dobila specijalnu diplomu. To je, inače, festivalska manifestacija na kojoj smo u protekle dve godine imali zapažen uspeh, Najpre je 1985. nagradu „Arman Lanu” dobila emisija Feliksa Pašiča Ovidije iz Graba. Onda je 1986. novosadska dokumentarna reportaža Vlade Mićunoviča i Petra Ljubojeva Dopisno pozorište Mladena Dražetina ponovila taj uspeh. Izvesno je da bi i Selo u magli Mladena Vuksanoviča i Vuka Janjiča, takođe, dobilo nagradu da prethodnih godina nisu pobeđivale isključivo jugoslovenske emisije. Čini se da je svesno napravljen kompromis, pa je 1987. nagrada „Arman Lanu” dodeljena švajcarskoj emisiji Don Kihot je ponovo među nama, а našoj Diploma.

16