РТВ Теорија и пракса

Sergej Muratov

PARABOLA O MOCARTU

Razgovor pred televizijskim kamerama

Što je čovek pametniji, tim pre nalazi samavolju u svakome s kim kontaktira. B. Paskal

U dijalogu na ekranu učestvuju tri ličnosti: novinar, sabesednik i televizijski gledalac. Ali, odgovornost za ishod razgovora uvek nosi novinar jer on može i da ne upita ono o čemu bi sabesednik želeo da priča. Ili o čemu bi gledalac želeo da čuje. Upravo se to i događa kada intervjuer narušava zakon trijade. Pristajući na učešče u emisiji svaki čovek polazi od nekih svojih motiva, a novinar če nehotice izneveriti njegova iščekivanja ne dopustivši mu da iskaže najznačajnije misli S druge strane, malo koji gledalac ima sreču da se sretne lično sa velikim naučnikom, poznatim glumcem, urednikom. A to znači da ako novinar ne povede računa o interesovanjima auditorija za ovakve Ijude on može da izneveri njegova iščekivan ja. Zakon trijade diktira poredak zadataka koji stoje pred intervjuerom. Prvi krug pitanja - o čemu bi sabesednik želeo da govori. Zatim - šta bi televizijski gledaoci želeli da ga pitaju. Najzad, pitanja koja su uslovljena ciljem intervjua, koja nisu ušla u prethodna dva kruga (među njima i ona koja primoravaju sagovornika, ako to situacija zahteva, da govori o onome o čemu bi sam, najverovatnije, želeo da ćuti)

31