РТВ Теорија и пракса

podsećati na Čehova, ali koje su sasvim originalne, buduči da prikazuju Ijude našeg podneblja i njihovu domišljatu snalažljivost da koliko-toliko izađu iz začaranih životnih krugova. Dve različite priče, uvek dovoljno zanimljive i, reklo bi se, potresno uverljive, jer su zasnovane na životnim istinama. Kao i u ranijim Obrenovičevim delima, u Dvema Ijubavnim romansama prisutni su diskretni poetski akcenti koji ne samo da junake ovih dramskih skica čine osobenijim i upečatljivijim, nego i životni realitet situacija i ukupnog zbivanja oplemenjuju i übedljivo izdižu i odvajaju od sfere bizarnosti. Autor Aleksandar Obrenović pojavio se i u ulozi reditelja svoga dela. Odabrao je, uglavnom, odgovarajuču glumačku ekipu, izuamajući Žiku Milenkoviča u ulozi prodavca u trgovini satova, koji je bio prenaglašeno grub i glasovno prestar. Rahela Ferari još jednom je demonstrirala svoje umeče nijansiranja glasovnog izraza i suvereno majstorstvo u interpretaciji elokventnih žena. Ljiljana Krstić, takođe, sa mnogo delikatnosti u glasu uspela je da dočara emocionalnu uznemirenost i neođlučnost, ali i prijatnost zbog svega što iznenada doživljava na tzv. „sentimentalnom” planu. Od ostalih interpreta Obrenovičevih dramskih varijacija posvećenih iluzijama i čežnjama Ijudi poznih godina, treba svakako istači Predraga Lakoviča koji je nenametljivo, ali uvek dovoljno übedljivo, uspevao da pred mikrofonom ovaploti lik čoveka koji svesno laže i sebe i druge, ne bi li tako našao izlaz iz sivila životne svakodnevice. Snimak majstora tona Zorana Jerkoviča odlikovao se lepo izgrađenom prostornom slikom i odlično plasiranim i jasnim tonskim efektima koji su plastično oživljavali zvučnost pojedinih ambijenata u eksterijeru i enterijeru. Dve Ijubavne romanse Aleksandra Obrenovića prikladno su obogatile repertoar dramske serije „Radio-igra”. Dela toga tipa savršeno odgovaraju ranim večernjim satima na Drugom programu Radio-Beograda.

44