РТВ Теорија и пракса

plavo cveče sa zelenilom. Ulazim kroz otvoren prozor, u belom sam, sa crnim rukavicama. Čuješ li me. Mark? Ne dolazim sama. Sa mnom su tvoji arlekini, svi tvoji arlekini, svi tvoji zeleni, žuti, beli, crveni magarci, tvoje plave leteće ribe, tvoji crveni petlovi, tvoji rabini, tvoje mnogobrojne tetke i svi tvoji rođaci što tako vole da sede po krovovima, svi su došli i čekaju, došao je i prodavac stoke, i vojnik sa crvenim licem i rabin sa zelenim licem, tvoja korpa s vočem je nad svakim tvojim prozorom... tvoji srečni mladenci čekaju dozvolu da se poljube pred tvojim vratima... grad prska, kao žice violine, svi stanovnici lebdeče jedan čas iznad zemlje napustivši svoja uobičajena mesta dok če iz tvog crvenog sunca mali Vrubel pevati maminu pesmu... Glas bez boje: Vetar se diže po ateljeu, začu se šum kao od mnoštva krila u letu. Autoportret-starac: Čujem! Čujem! Čujem krila ptica kako udaraju o stakla tavanskih prozora, o gvozdene rešetke, čujem kako sa zviždukom kandžama grebu po železu i kamenu - i kako nebrojena đavolja sila upire u vrata i hoće da provali unutra. O, evo, puca gvozdeni obruč, mali žuti mrtvac se uspravlja, strašniji je nego ikad! Vihor je po sobi, padaju na zemlju ikone, ruše sa zidova slike svetaca, razbijena stakla prozorčića padaju odozgo naniže...

(Strašan šum od krila i od grebanja kandži ispunjava sav prostor)

225