РТВ Теорија и пракса

godina bez letnjih meseci, u jednoj zagrebačkoj emisiji data je retrospektiva Sandinog rada. To je i povod da joj uputim jedno od pisama koja i inače, tokom naše saradnje i druženja od šezdesetih godina, povremeno izmenjujemo. A. Š.: Sanda, jedno Umetničko veče bilo je posvećeno Vama. Televizijska publika mogla je da Vas sagleda integralno kao glumicu i voditelja. Svako je mogao prema prikazanom fragmentu i sopstvenom afinitetu da proceni gde ste najuspešniji. Šta Vi, kao saradnik ili koautor emisije posle viđenog programa smatrate? S.M. L.:Doista sam bila koautor emisije Umjetničko veče, te u suradnji sa Vinkom Grginom i Tinkom Globočnikom i nizom odličnih TV poslenika na neki način nametnula izgled i atmosferu za tih 90 minuta termina koji mi je posvetila Televizija Zagreb. lako je zamisao bila, kao i u ostalim emisijama tog tipa, da se u zaokruženoj cjelini prikaže djelovanje osobe koju publika prati već trideset (ili skoro toliko) godina, bila sam uvjerena da samo ja znam u kojoj se mjeri, kako i koliko poklapaju S. L. kakvu se pamti (ako?), i Sanda Miladinov Langerholc, koja egzistira. Zato je i nastala tvorevina kakva je nastala. Da su moji suradnici bili manje popustljivi prema meni, vjerojatno bi emisija imala više sjaja, šou efekta i manje nostalgije, što joj je, dosta ironično, zamjereno u zagrebačkoj kritici. A. Š.-.Čini se da je u rad na sceni potrebno uložiti daleko više truda, znanja i talenta nego pred televizijskim kamerama, ali one dalje dopiru i stvaraju veću popularnost. Kako je bilo kod Vas? S.M. L.:Za rad pred kamerama, mislim, potrebno je uložiti upravo onoliko koliko imate, a to činite i na sceni. Razlika je u doziranju sredstava. Jadne kamere nisu krive što će vas dovesti do ogromnog gledališta (ali ćete vi biti krivi ako svojom neodgovornošču prokockate šansu) kao što je prirodno i dostojanstveno u jednoj večeri u teatru zadovoljiti šačicu publike. Čini mi se da sam se tako postavljala.

228