РТВ Теорија и пракса

/.adovoljstva što su Britanci opet najbolji u svetskoj konkurenciji (ovog puta produkcija „Kanala 4”), autor podseća da je u poslu zabave veoma uspešan i stari dobri BBC, pa navodi kako se u Jugoslaviji, recimo, rado gledaju njegove serije Alo, alo i Mućke. Upravo ta činjenica bila je povod našeg interesovanja za uslove u kojima nastaju britanske televizijske komedije. Ali i u odnosu na njih Štrajk je nešto drugo, pa je utoliko značajnija njegova pobeda na festivalu u Montreu. GOVOR GESTA I GEGOVA Konkurencija, doduše, nije bila jaka. Činili su je staromodni programi sastavljeni od niza skečeva, koncerti ..evergriniLpevača. slapstik komediie... Bilo da su snimane kaq klasični studijski šou-programQbilo da je koriščen elektronski i zasmejavanja, nedostajala je duhovita zamisao, koncepcija која bi emisiji obezbeđivaia čvršći siže, f časnim izuzecima koji su pokazali da i laki, neobavezni komadi moraju imati jasan smisao, ostali programi bili su ili u potpunosti nezanimljivi, ili dobri samo u delovima. Možda su zato najbolji utisak i ostavile one emisije koje su rađene kao igrani program, koje su zabavljale svojom pričom, a naravno i načinom na koji je ona ispričana. Pri tom je postupak u nekoliko montrejskih primera bio sasvim različit. Sovjetsko Ostrvo izgubljenih brodova („Srebrna ruža”, reditelj Evgenij Ginzburg, po romanu Aleksandra Beljajeva) rađen je kao razvijen filmski mjuzikl gde se uz raskošnu scenografiju, koreografiju i ostale scenske elemente, u kombinaciji dramskih dijaloga i pevanih delova pripoveda o enigmi Bermudskog trougla. Finske Nevolje u pošti tokom svojih trideset minuta govore o tome šta se dešava kad stigne nov, drugačiji radnik u jednu uhodanu, i okoštalu, radnu sredinu. Sasvim bez reči, ali vrlo prijemčivo i emotivno, ova minijatura služi se jednostavnim sredstvima pokreta, gesta, mimike. A u zapaženoj seriji BBC Blekader reči je, opet, isuviše,

211