РТВ Теорија и пракса

budu potpuno samostalni u pojedinačnim projektima. Osnovno merilo od koga polaze jeste da to što rade treba prvenstveno da bude smešno i zabavno njima samima, s tim što ističu da zabava ne podrazumeva više samo smeh. Publika se, ipak, smeje njihovim parodijama o turistima s trevelers čekovima. o biiznakinjama od kojih je jedna socijalna radnica a druga socijalni „slučaj”, o fudbaleru i reditelju koji su „zameniii mozgove”, o rok grupama koje pokušavaju da se probiju na televiziju... Pri tom se emisije rade kao komedije situacije, a u „rukopisu” autora oseča se njihova Ijubav za stare filmove i neme komedije. Što se Štrajka tiče, snimljen je za sarao tri sedmice i stajao je nešto između 350 i 400 hiljada funti - po proseku „Kanala 4” mnogo za TV zabavu ali malo za igrani program. Nešto od produkcije „Komik stripa” producent je dosad prodao u Skandinaviji i Australiji, no tek uspeh u Montreu otvara vrata međunarodnoj promociji. IZVOZ TV LICENCI U AMERIKU Za međunarodnu televizijsku scenu Štrajk če biti značajan i kao pobeda novog trenda u televizijskoj zabavi. Kao što je i raniie, tokom 28 gođina svog postojanja, Festival „Zlatna ruža Montrea” inaugurisao vidove zabave koji če obeležiti jedno razdoblje u razvoju medija, tako i Štrajk pokazuje da je trenutno najviše u opticaju takozvana komedija situacije, komediia sa scenariiem (situation сотеЗу, ščripf comedy) i to ona koja se drži nekih svakodnevnih zbivanjaTtemeljnih ijudskih vrednosti. životnih problema običnog sveta na koje se gleda s humorom, ali i sa simpatijama, Prošlo je, bar po festivalu sudeči, vreme velikih raskošnih studijskih Sou-programa, nisu u špicu ni fakuzvani prugrami'jednog čoveka"(one man show), nema velikih zabavljačkih i pevačkih zvezda koje proizvode zabavu u celim serijama. Naravno, porodični zabavni magazini, kvizovi, muzičke emisije još su konstante ovog dela programa, ali se očigledno TV

215