РТВ Теорија и пракса

bajke ono prvo i nezamenljivo ishodište svekolikih zadovoljstava, uzbuđenja i saznanja - i meni je radio tada bio nalik na bajku. Bio je on i čudo, ne samo „kutija koja svira”, nego i doživljavanje i preživljavanje o kome bi se zaneseno moglo govoriti nadugačko i naširoko. Pri svemu tome ne treba smetnuti s uma činjenicu da su moji prvi utisci o radiju i sećanje na radio iz vremena kada je u Jugoslaviji bilo malo radio-prijemnika čak i u našim večim gradovima. Kako biste odredili predmet radio-kritike, ako је reč o radio-drami? Predmet radio-kritike ili, bolje rečeno, tematika radio-kritike kada je radio-drama u pitanju, slična je književnoj ili muzičkoj kritici. Naime, prevashodni su estetički kriteriji pogotovo ako radio-drami prilazimo kao stvaralačkom činu. Kao i svako stvaralaštvo i radio-drama, pre svega, mora ukazivati na sadržinu i na oblik. U tom rasponu kriju se njene prave vrednosti. U tome su i njena osobena izražajna sredstva. Dakle, kao što kritički analiziramo neki roman, ili dramu, ili muzičku kompoziciju, isto tako pristupamo i radio-drami. lako su svi ovi primeri kritičkog pristupa pojedinim umetničkim oblastima donekle slični, oni se međusobno razlikuju već prema tome kakvi su u svom rodu. Radio-drama je samostalno umetničko delo. Ona ima svoju dramaturgiju, svoju arhitektoniku, svoje muzičke zakonitosti, svoj jezik, pa zato svaki kritički pristup takvom stvaralačkom procesu podrazumeva i mnoštvo ne sarao estetičkih merila. lako u svetu postoji već šest-sedam decenija, a kod nas nešto više od trideset godina, radio-drama veoma je stvaralački samosvojna. Šta је, po Vama, zadatak kritike radio-dramskog dela? Opravdane su nedoumice u razmišljanju na temu ima li ikakve svrhe da se, recimo, pišu prikazi na neke radijske emisije. Tako je, pretpostavljam, i sa kritikama koje se objavljuju o svim vremenskim umetnostima. To su tananosti poput krugova na vodi. Podsetimo se odlomka jednog teksta Ranka Marinkoviča: - „...Mikrofon je otkrio našem uhu dramatično kucanje uznemirena srca i Ijudskog uzdaha, on je rastvorio

31