РТВ Теорија и пракса

ili ga često i premaša zgusnutom dramatizacijom neposrednog obaveštavanja ~sa Иса mesta”. Radio jeste zvučna antologija svog doba i svoje sredine, ali i kao sve antologije i on samo izražava kriterije onih koji ga stvaraju. Radio kao umetnost ili umetnost radija kao fenomen javlja se isključivo u nekim svojim izražajnim sferama. Nikako u svim. Šta je predmet umetnosti radijske režije? U svom nastanku radio-drama večinom je bila „snimljeno pozorište”, pa su se i reditelji ponašali kao na pripremi neke pozorišne predstave. Osnovno je: izbor teksta, podela glasova, izbor muzičkih i zvučnih efekata a iznad svega - montaža. Jedino montažom i umešnošču da se služi neograničenim mogučnostima montaže radijski reditelj razlikuje se od pozorišnog reditelja. U ovom slučaju montaža je od prvostepene važnosti, u istoj meri kao što je to i u stvaranju filma. Umetnost radijske ražije je umetnost montaže. Dosadašnji razvoj radio-tehnike i elektronike, stereofonije, kvadrofonije, „kunst-kopf’ tehnike sve više i svestranije izazivao je različite montažne postupke, pa se danas radio-montažom - da se poslužim stihom Laze Kostića - postiže i ono o čemu ~tek u zanosu proroci slute”. Nadahnuto montiranje govorne reči, muzičkih i zvučnih efekata suštastveno je u radio-režiji. Šta, zapravo, znači režirati zvuk ili, kako kažu Francuzi mise en ondes - „postavljati u talase”? Radio-drama nije samo u posebnim uslovima, intonacijama i infleksijama snimljena govoma reč i svakovrsni zvuk. Radio-drama našeg vremena u svojim najeksperimentalnijim oblicima podrazumeva i neka nova sazvučja. Elektronsko zapisivanje sveta stvamosti ili beskonačnih vilajeta mašte znači samo odškrinuti vrata za daije prodore i vrtoglave odlaske u budučnost radio-drame. U tim okolnostima radio- • -reditelj pojavljuje se kao originalni stvaralac savremenog, modernog radiofonskog izraza. Taj reditelj je i do sada tragao za odgovarajućim stilizacijama i stilistikom reči i zvuka, a uvek se najviše oslanjao na stvarne i skrivene mogučnosti određenog radio-dramskog teksta. A nekada i radio-drama klasične

35