РТВ Теорија и пракса

Komentar: Priređivač ovog teksta M. Tošić skrenuo je pažnju organizatorima ovogodišnjeg razgovora na problem definisanja pojma Gradski radio. Upotreba takve kovanice izaziva prethodno mnogobrojna pitanja: Šta je to grad? Koliko stanovnika ima grad? Koje uslove grad mora da ispuni da bi nosio to ime? Koliko od 218 sada postoječih lokalnih radio-stanica u našoj zemlji istovremeno može poneti naziv gradskog radija? Možda većina, jer te stanice uglavnom i emitiiu svoje programe iz većih i manjih gradova i namenjuju ih upravo i najpre stanovnicima tih gradova. Kako se iz teza vidi, organizatora razgovora je uglavnom zanimala relacija: matični radio - gradski kanal matičnog radija, eventualno gradska radio-stanica koja nije u okviru sistema matičnog radija (Studio B i ostale samostalne stanice). Međutim, i ovde dolazi do pojmovne zbrke, jer je na nedavno održanoj Svetskoj konferenciji o lokalnom radiju u Hilversumu, Holandija, održanoj 1-5. juna 1988. godine nabrojano najmanje osam (!) oojmova vezanih za naziv lokalne radio-stanice; 1. lokalna radio-stanica 2. regionalna radio-stanica 5. državna lokalna radio-stanica 4. privatna lokalna radio-stanica 5. nezavisna lokalna radio-stanica 6. slobodna lokalna radio-stanica 7. radio-stanica na probnom režimu od 5 godina 8. radio-stanica koja emituje zajedno sa državnom mrežom. Kao što se iz prethodnog vidi stvari nisu ni najmanje jednostavne i uključuju najrazličitija politička, pravna ekonomska, medijska i druga pitanja. I što je najzanimljivije ovaj svetski skup u Hilversumu nije koristio termin Gradski radio, ali uvažavamo mogućnost da se razgovara o problemima upotrebe i korišćenja radija u urbanim sredinama. Ovog puta razgovor u Ohridu imao je karakter stručno-profesionalnog dijaloga, ograničenog na uže radijske

45