РТВ Теорија и пракса

Dnevnik - bili smo svi veoma uzbuđeni. Izgleda svi, osim Miće Orlovića koji je smireno i sigurno saopštavao vesti dana čitajuđ tekst uživo, stvarajući prisan kontakt sa gledaocima ili pak prateći tekstom sliku koja je kao mali film bila na ekranu „čarobne kutije”. Tek tada, čini mi se, osetili smo da se pojavio nov medij i svako je na svoj način objašnjavao taj fenomen. Ljudi koji su došli sa radija govorili su: „ра to je radio samo sa slikom”, fdmadžije su tvrdile da je to filmski žurnal ali samo na mnogo manjem platnu, novinari su se čudili kako je slika postajala ponegde važnija od teksta, reditelji su tvrdili da ovde nemaju šta da režiraju, spikeri su strahovali što ovde neće biti nevidljivi, tehničari su tvrdili da sve to može da bude bolje i obećavali neke fantastične mogućnosti emitovanja u koje tada niko od stvaralaca nije verovao. Večemji program bio je raznolik, pored Dnevnika bila je tu i kontakt emisija, drama, zabavna emisija, film. Kompletan večeraji program. Sve je teklo glatko јег smo to tako i očekivali ne znajua za sve zamke TV emitovanja, svi osim jednog gosta koji nam je svesrdno pomagao u pripremi programa. Bio je to predstavnik američke TV kompanije NBS mister Bili Bems. Zadovoljan uspehom velikog početka, ah ne shvatajući toliku našu samouverenost išao je kroz studio ponavljajući na iskvarenom srpskom jeziku „luda nacija” i radosno stezao ruku čestitajući spikerima, novinarima, rediteljima, tehničarima, urednicima i direktoru. Tek tada smo znah da smo uspeh i da je prvi eksperiment dobro prošao. Dugo će još na špici Televizije Beograd stajati natpis „eksperimentalni program” i mi ćemo sve više saznavati šta televizija znači. Tih prvih „eksperimentalnih večeri” namemo smo izlazih u grad, kradom se uključivah u grupe Ijudi koji su u nekom izlogu ih na uličnom monitoru gledali TV program i slušali reakcije publike, komentare na račun emisija, spikera, glumaca, novinara i to je bio naš prvi barometar gledanosti i kvaliteta programa. I tu, na licu mesta, među gledaocima, mogh smo da osetimo sugestivnost novog medija i sve veće želje za gledanjem televizije. Od nekoliko desetina privatnih vlasnika televizora, koliko ih je na početku bilo, vro bro, kao plima, širio se broj gledalaca pogotovu kada je fabrika iz Niša plasirala na tržište prve nespretno obhkovane kutije TV prijemnika. Na krovovima

13