РТВ Теорија и пракса

i televizije znači isto što i kanska .Zlatna palma" u svetu filma. Takndčenje se, inače, odvija svake godine u drugom gradu Italije, a žanrovi su isti i za radio i za televiziju: muzika, drama i dokumentami programi. U svakom žanm dodeljuju se dve nagrade po mediju (ukupno 12), od kojih jedna uvek nosi ime ,Prix Italia", a đruga, specijalna, različite nazive. Specijalna priznanja namenjena su posebnomkvalitetu, ili posebnoj skupini kvaliteta određenih dela, ali su po težini novčanog iznosa i prestižnom statusu izjednačena sa nagradama za najbolje emisije u celini. Potrebno je posebno istaći da je upravo na ovom festivalu, dakle u okolnostima najveće međunarodne koncentracije kvaliteta, naš radio zabeležio izuzetne uspehe koji su mu doneli i lep ugled u svetu. Do sada je, naime, Jugoslaviji pripalo ukupno jedanaest nagrada, od kojih je osam dobio Radio-Beograd. Već prilikom našeg prvog učešća, 1958. godine, nagrađena je drama Aleksandra Obrenovića Ptice, a zatim su se ređali uspesi Nebojše Nikolića ( Gospodin Žozef, 1961), Cirila Kosmača {Tantandruj , 1967), Arsenija Jovanovića (Krajputaši , 1971. i Resavskapećina, 1977), Mirana Kučiša, Zvonimira Bajsića i Maksima Jurjevića {Ad libitum, 1973), Vladimira Kocjančiča {Jedan dan u tivotu Denisa Ivanoviča, 1978) Nade Bjelogrlić i Zvonimira Kostića {Mislio sam da se ruše brda, 1979), Ivane Trišić {Ono malo čega se sećam, 1983), Vladana Radovanovića i Nede Depolo {Malo večno jezero, 1984) i Đorđa Lebovića i Bode Markovića {Traganjepopepelu, 1985). Takve rezultate nemaju za sobom ni mnoge radiofonski razvijenije zemlje sveta, pa je razumljivo što nam sada uoči svakog takmičenja pripada uloga favorita iz senke. S tim statusora krenuli smo i na novo, jubilamo izdanje festivala, koji je svoju četrdesetu godišnjicu obeležio simboličnim povratkom u mesto rođenja, na ostrvo Kapri. Iz lako shvatljivih razloga, ovoga puta (12-25. septembra 1988) bilo je manje Jugoslovena nego ranijih godina. Osim naših predstavnika u žirijima, Nade Ric i Tometa Arsovskog iz Skoplja, koji su bili okupirani

220