РТВ Теорија и пракса

podrazumeva, na primer, pod terminima „specijalizacija", „decentralizacija", „globalizacija". Uz pretpostavku da će nam autor Teza i to razjasniti, pokušavam da se uključim u ovaj razgovor dajući svoj komentar onim redom kako su išle teze. Kriza ili renesansa radija Teško je dati jednostavan odgovor na ovako složeno pitanje o mediju koji je bar poslednjih nekoliko decenija, od šezdesetih godina naovamo, u žestokoj borbi sa ostalim rivalima - televizijom i štampom. Jugoslovenski radio, kao i ostala takozvana sredstva informisanja, doživeo je tokom poslednje dve-tri godine ogroman zamah i odigrao veoma značajnu ulogu u političkom životu ove zeralje. Mnogi su slusajući direktne prenose pojedinih značajnih, sada već sigurno istorijskih zbivanja, tek tada shvatili moć medija, a posebno radija. Radio se slušao u mnogim prelomnim trenucima novije istorije i ncma sumnje da jc vcrno izveštavao i sa poprišta najnovijih dogadaja. Autor tczc pokušava da nas navcdc na razmatranjc odnosa izmcdu matcrijalnog razvoja društva, bogatstva našeg života i mcsta i uticaja radija. I odmah sledi pitanje ~Da li jc sve veći uticaj radija u Jugoslaviji posledica svc vcćcg siromaštva u našcm društvu?" Svakako da sa opadanjcm ckonomske moći pojedinca i padom standarda, ličnog i porodičnog, ostaje sve manje sredstava za kupovanjc novina, ulaznica za različite priredbe, konccrtc, bioskopc itd. Ako autori misle da će se Ijudi vcrovatno sve više okretati televiziji i radiju, koji su poodavno jedini živi vidovi kulturc i umctnosti u mnogim sredinama, onda sn u pravu. Mnogi Ijudi i danas nisu u stanju da scbi i svojoj porodici priušte bogatiji kulturni život izlaskom na pozorišne predstavc, koncertc, kupovinom knjiga itd. Otuda će uloga radija i telcvizijc kao informatora i kulturnog faktora i daljc rasti. Na pitanje „Којс jc mcsto radija u socijalno-političkoj strukturi, ko stvara, a ko prima porukc, i da li je radio mcdij nosilaca državnc i političkc moći, transmisija ili dijalog", mOžcmo odmah

20