РТВ Теорија и пракса

pregazio pa sam ja sada u bolnici? Probuditi se, ustati, pobeći! Odmah, brzo, brzo. II GOSPOĐA: Odmah. Brzo, gospođo! Šta čekate?! Brzo. I GOSPOĐA: Lažljivice, Vidite li kako hoćete da mi podvalite? Svi hoćete da me probudite. Ali ništa vam ne vredi. Ja se ne dam. Nisam ja baš tako glupa kao što mislite. Ja se' snađem uvek... u poslednjem trenutku se snađem. Ja se brzo okrenem... vratim se ovamo! Tu sam. Nisam li tu? II GOSPOĐA: Tako nešto ja nikad nisam videla! Ja nikad ne mogu toliko da sanjam kao vi. Baš nikada nećete da se probudite? A kada bih vas ja sada, na primer, gađala čajnikom? I GOSPOĐA: Ostavite čajnik! To je uspomena od moje mame. Kako se samo usuđujete? Kako bi vama bilo da vam ja dođem u goste pa da vas gađam čajnikom? Umesto da mi buđete zahvalni što sam vas naučila kako se pije čaj, vi još hoćete da me gađate čajnikom! Stidite se, gospođo! II GOSPOĐA: Oh, oprostite mi, gospođo. Ali da ste vi na mome mestu. I GOSPOĐA: Dosta. Razumem: nije vam lako. Da mi je muž lopov ne bi ni meni bilo lako. To sigumo. Ali treba li zato još da budete grubi prema meni? Prema mom čajniku? Prema mojoj majci i njenoj uspomeni? II GOSPOĐA: Otkud znate da vaš rauž nije lopov? I GOSPOĐA; Vaš muž je lopov, džeparoš, lopuža, ane moj. Gospodin Adam je lopov a ne onaj jadni čovek kome još nisam stigla da sipam šećer u čaj. Jadni Antone, hoćeš li još šećera? II GOSPOĐA: Ali otkud znate da je Adam moj muž? Gospodin Adam moj muž? Gluposti. Pa ja ga sad pravi put vidim u svom životu; ako je lopov, to su njegove stvari. Ne možemo svi da budemo pošteni. Мога neko da bude

218