РТВ Теорија и пракса

novca. Nisam ja kao neke druge žene. Ali ipak, Antone! Zar hoćeš da dobiješ rak? II GOSPOĐA: Mi pušimo šta hoćemo, nosimo šta hoćemo. Putujemo. Baš smo se jutros vratili iz Venecije. I GOSPOĐA: Ma nemojte. Kako je u Veneciji? II GOSPOĐA: Divno. Mada mi se više sviđa u Rio de Žaneiru. Jeste li bili u Rio de Ženeiru? Šteta. A u Aleksandriji? Znala sam. Čak ni u Londonu? Pa ne sedite valjda samo između ova četiri zida? Ali to je tu, tu, tu, sasvim blizu. Nemate pojma kako je blizu. Svet baš i nije tako veliki kao što se vama čini. Danas su saobraćajne veze izvanredne. Ponekad letimo avionom. Jeste li leteli avionom? Zaboga, gospođo, pa vi kao da živite u srednjem veku, i to još sa sekirom iz vrata! Jadna moja prijateljice. Mi letimo ponekad avionom, ponekad se vozimo spavaćim kolima. Samo Pulmanovim. Ali najčešće idemo našim automobilom. To je ipak najbolje, čovek ne zavisi ni od koga. Istina, ja ne podnosim veliku brzinu. I GOSPOĐA: Lažljivice! Kako možete da se vozite automobilora kad je gospodin Adam slep? Antone, čuješ li šta sve ona govori? Slušaj. Ide na nerve. Gospođo, nemojte da mi gazite po živcima, jeste li čuli? II GOSPOĐA: Šta ako je Adam slep? Mi držimo šofera. I GOSPOĐA: Onakvog pravog, sa šoferskom kapom na glavi? II GOSPODA; Pa sigumo. Adam plaća sve. Ja ne moram ni za šta da se brinem. /IZNENAĐENO/ Gle, šta ja to vidim? Oh, kakva lisica! Prava srebrna lisica? To je moja lisica, da ste je smesta vratili! Adame, ona mi je ukrala lisicu. Lopovice! Ja sam žena jednog lopova, ali ne kradem sama. Natrag moju lisicu.

222