РТВ Теорија и пракса

posle donošenja predloga, zaključaka 13. sednice CK SKJ, s tim što je ovog puta usledila i neposredna akcija. Mnoge je zaslepila tolika svetlost, odjednom, najavnoj političkoj i društvenoj govornici. I mnogi su izgubili kompas. To gubljenje kompasa, odsustvo ključne ideje, bilo da je u pitanju jugoslovenska sinteza ili sreća pojedinca, može biti osnov za razgovor o krizi radija i krizi programa. Ovo je vreme za renesansu programa. Jesmo li uhvatili korak sa vremenom? Koliko smo istiniti? To je pitanje. Onaj isti vidilac, inače novinar sugeriše ideju kako Gospa ide dalje ka Međugorju - znači religiozna mala privreda, dakle, onaj isti vidilac u jednom trenutku kaže da on vidi. Drugi kaže, drugi meštanin kaže, ja ne znam, ali on kaže da vidi a ja ne mogu da kažem da on ne vidi kada on kaže da vidi. Trebalo bi da omogućimo jedni drugima (ne mislim samo na radijske stvaraoce) na radio-programima da kažemo da li vidimo i kako vidimo, da omogućimo pravo da čujemo mišljenje onih koji vide drugačije. Ta cirkulacija informacija, to suštinsko informativno povezivanje, kada su u pitanju politika, privreda, kultura, i tako dalje, je budućnost radija. Budućnost je u današnjici. Mislim da se funkcija radija može izraziti basnom o cvrčku i mravu. Ali prošlo je vreme kad se od radija tražilo i očekivalo da bude samo cvrčak koji je dobro obavešten. Danas radio mora da bude i mrav koji radi, ali i misli. Koji misli i o drugom. I hoće da čuje drugog. Pored ostalog, i zbog toga dokumentami program, glas naroda i glas narodni treba da bude prisutniji na programima radija. Dobra dokumentarna emisija jednako pripada i današnjici i sutrašnjici. Radija i života. Priredio

М. Tošić

34