РТВ Теорија и пракса

Ovo је prilično slobodna interpretacija, ako se ima u vidu da je zasnovana samo na broju slušalaca i odgovarajućoj dužini slušanja i gledanja. Konačno, na osnovu istog kriterija moglo bi se reći da je radio u teškoj krizi, s obzirom da je prosečna dužina slušanja između 1951. i 1986. opala sa 18 na 11,5 sati nedeljno, madaje proizvodnja porasla skoro deset puta, dok je za to vreme dužina gledanja skočila sa 2,5 sata na 25,5 sati nedeljno, tj. deset puta, a televizijska proizvodnja porasla je samo sedam puta (sa 39 sati na 276 sati nedeljno). A onda, kako da se poredi slušanje radija u prvim danima i danas? Tada, bar neko vreme, to je bila središnja i selektivna-radnja (Moores, 1988) i podrazumevala je slušanje radio-emisija čiji su scenario i izvođenje pripremani sa velikim trudom (uporedi npr. Cardiff, 1980). Danas slušanje radija većinom je sekundama ili tercijama aktivnost i obično podrazumeva slušanje spontanog brbljanja disk-džokeja ili neke poznate ličnosti. RADIJSKI BUM Ipak, istina je da radio bar po obimu i proizvodnji u rrmogim zemljama doživljava procvat kakav još nije zapamćen. U Francuskoj i Italiji može se prebrojati na hiljade privatnih radio-stanica poslednjih nekoliko godina. Britanija će uskoro uvesti najraanje tri nove državne komercijalne stanice i oko 500 novih privatnih lokalnih stanica. Švedska ima oko 1 000 tzv. susedskih radio-stanica, pored mnogobrojnih regionalnih i lokalnih stanica u okviru mreže Švedskog radija. Danska, Finska, Norveška, Belgija i Španija imaju desetine ili bukvalno stotine novih privatnih radio-stanica. U Holandiji oko stotinu nekomercijalnih lokalnih radio-stanica počeće da rade 1988.* Grčka je ukinula monopol u radio-difuziji, a u februam 1988. vlada je objavila da će razraatrati zahteve za otvaranje privatnih radio-stanica.

Saopšlenje je podnelo na Kolokviju o komunikaciji i kulluri posveccnom razvoju radija, Blcd, 28-30. seplembar 1988.

36