РТВ Теорија и пракса

radio-difuzije i omogućio pojavu novih „zvezda" na medijskoj nacionalnoj i međunarodnoj sceni: - širenje satelitske transmisije i eksplozija videa; - uvođenje jevtinije opreme za prenos, uklanjanje finansijskih i tehničkih barijera za uvođenje radio-difuzije na lokalnom nivou; - širenje kablovske transmisije i UKV radija, povećanje radio-difuznih kanala i veći izbor programa. Tako, tri pomenute tendencije promena u radio-difuziji postaju upotpunjene - i kontradiktome - sa dve dodatne: - komercijalizacija i - intemacionalizacija, a obe se odnose na transmisiju i investicije. Slobodna konkurencija između komercijalnog i društvenog sektora u radio-difuziji - sa obiljem novih kanala koje omogućavaju novi mediji - izaziva kolaps društvenog sektora koji će morati da se uključi u borbu za publiku, programe i reklamere (i da se angažuje) u nemilosrdnoj utakmici koja übrzava proces, po Grahamovom zakonu, svođenja programa na najniži zajednički imenilac (Head, 1988; 17). A SADA JOŠ I GLOBALNI SISTEM UNIFORMNE KOMUNIKACIJE Izgleda da je jasno da demokratizacija i komercijalizacija nisu kompatibilne, iako ova druga podrazumeva deregulaciju. 5 Isto važi iza decentralizaciju i internacionalizaciju. Komercijalizacija favorizuje decentralizaciju kao mogućnost prilagođavanja poruke

5 Kantor i njegov komenlar (1986) o socio-političkim implikacijama deregulacije industrije ielekomunikacija u SAD odnosi se takode i na radio-difuziju: ~U društvu i ekonomiji baziranim na konkurentskoj borbi i sa industrijom telekomunikacije koja se svodi na nekoliko giganala, uloga vlade će poslužiti njihovim interesima. Sa ovakvom perspekiivom, lekuci program za „đeregulacijom" je samo fasada iza koje je maii broj interesa okrenut tako da šlite jedni druge. Tako je ono što izgleda da je nestanak regulacije samo grupa koja kontroliše pravila da bi sprečila druge da preuzmu коШгоћГ (Cantor and Cantor, 1986; 99).

48