РТВ Теорија и пракса

Poseban doprinos Elektronskog neba Beograda leži i u zaključku studenata-istraživača da će televizijska telmologija biti jedan od presudnih uslova efikasnog komunicirauja između pojedinaca i urbanog sistema. Naime, pored uobičajene uloge televizije kao informativnog medija, sve više će se isticati potreba za parcijalnim i integralnim sistemima telekomuniciranja i u druge svrhe (telekonferencije, terminalsko decentralizovano poslovanje, snabdevanje i individualna trgovina „ргеко televizije"...). Ovo suštinski menja težište fizičke strukture grada i uslovljava redistribuciju mnogih subjekatau novu, decentralizovanu i „elektronski' mobilnu stmkturu ka homogeno urbanizovanom regionu. Izbor mesta stanovanja i rada biće manje zavisan od uobičajenih faktora (saobraćaj, fizička dostupnost urbanim centrima itd.). Čitajući ovo delo budućih arhitckata-urbanista neminovno nam se pokazuje jedna značajna karaktcristika mladih generacija ovog esnafa. Radi se o njihovoj svesti da se granice profesionalnog angažmana moraju pomaći od uskih oblikovno-planerskih pretenzija ka sferama istraživačkog rada i nmltidisciplinarnog obrazovanja. Uostalom, priroda novih tehnologija i njihovog uticaja to ističe kao jedan od preduslova smislenije naučne operativnosti. Kada je u pitanju grad, ističe se u studiji, neophodno je shvatiti da će nove tehnologije planerima nametnuti nužnost da poznaju prirodu njihovog delovanja i njihove mogućnosti da radikalno menjaju ne samo grad kao fizički stratum, već globalni prostor kao medij društvene organizacije čovekove egzistencije. Da su na najboljem putu da ove imperative u svojoj profesionalnoj fizionomiji i ostvare, autori Elektronskog neba Beograda pokazali su uz pomoć mentora, prof. arh. Borka Novakovića, saradnika arh. Spasoja Paje Krunića i stručnih konsultanata doc. dr Hajrudina Beće i inž. Pavla Kuzmanovića.

Vladimir A. Milić

231