РТВ Теорија и пракса

pozorišnog čina i uopšte dramske umetnosti, jeste sintetičnost, multimedijalnost. Pozorišteje složeno stvaranje. Doveo bih u relaciju dva pojma: sinkretizam i multimedijalnost. Između ta dva pojma pulsira vreme od nekoliko milenija. Pećinski glumac ili neolitički glumac ostvarivao je sinkretičku predstavu. Onje pevao, igrao i glumio. Taj praglumac je igrao uz vatru posle lova, i priredivao pozorišni ritual. Ovaj sinkretički ritual ostvarivan je različitim medijima. Medij melodije, medij maske, medij kostima, medij vatre, medij svetlosti su, kako da kažem, praoblici savremene medijalnosti. Znači, u toj praglumi su koreni našcg multimcdijalnog teatra. Hoću da kažem da je problem multimedijalnog teatra vezan za strukturu izražajnih sredstava. Nisrao ni svesni koliko je film uticao па pozorište. Mislim da su odnosi među umetnostima danas veoma živi i da umetnosti medusobno sve više utiču jedna na drugu tehničkim mcdijima, kao što su medij zvuka, medij slike, medij radija, mcdij videa i upravo novi mediji imaju najveću cksplozivnu funkciju u našcm vrcmenu. Makluan govori o mcdiju kao o poruci. Mediji propuštaju kroz svoje filtcre i poeziju, i balct, i glumčevo telo, i literaturu, i filozofiju, i cstetiku. Znači, mcdiji su prostori za novu umctnost. Mislim da su mediji pronalasci našeg vremena. Mi još uvek i ne slutimo kolike su mogućnosti tehnike u našoj clcktronskoj civilizaciji štampanih čipova i kompjutcrskih programera. Danas imamo video-telefon, a sutra ćemo sigurno imati plastične elektronske slike. Znači, vcć sutra imaćcmo uporednu, paralclnu stvarnost, ili onoliko stvarnosti koliko će nam biti potrebno. Imaćemo plastičnog hologramskog glumca i nećemo morati više da se mučimo sa onim „živim čovekom', sa problcmatičnim glumcem koga je Edvard Gordon Kreg nazvao „kugom". Znači, rcžija čc biti u situaciji da izmišlja supcrglumca. Pa ipak, što sc mcne tičc, radijc bih ostao i radio u pozorištu klasičnog glumca i siromašnog pozorišta, u praznom prostoru u kojem je nczamcnljiva uloga živog glumca kao živog čovcka, sa živom sudbinom, u кошс živi Ijudsk: glas, Ijudsko tclo, jcr je ono za moju estctiku pozorišta nczamenljivo. Rcčjti, izvcsna konzcrvativnost za koju se oprcdcljujem u

132