РТВ Теорија и пракса

Meni se čini da vaša skulptura nije definisana prostorom, odnosom prema prostoru, da je ona samosvojna, celovita, da je supstancijalna, da je, kako bih rekla, jedro u njoj samoj i da je, zapravo, glavna i osnovna ideja odnos materije i mase i da se tu odvija igra celine i delova. Sad, čim spomenete niasu, ona je sasvim sigumo jedno od glavuih srcdstava mog izražavanja, prema tomu, ako hoćete, i centar te poetike. Kakva se razlika može uspostaviti između figure koja ulazi u prostor zato јег je njena masa samostalua i predominantna, ili do koje grauice prostor nju determinira - to su možda već problemi za koje ja nisam navikao da ih djelim. Jer, za mene je masa centar, objekt, fizički, faktičan, predstava kao takva. A prostor je ono što okružuje, u šta zapremina ulazi, u Sta sjeda volun, materija i masa. Dakle, tu su situacije koje bi moglc možda, ili morale, uspostavit jednu direktnu vezu izmcđu ta dva pojma, jer moje su sve stvari slobodne u prostoru, ulaze u prostor i žive zbilja kao sredina, kao masa... Sva po jednora ritmu, s jednim određenim smislom, masa se širi u prostor, zaprema ga i živi u njemu, ali i živi od njega. Jedri, svedeni volumeni, karakteristični su za raniju fazu. Kasnije one ustupaju mesto arhitekturalnim celinama koje se razvijaju i grade na shemi tenskog akta. Ovo je sud Olge Jevrić. Kako komentarišete taj sud: o ranijoj i o kasnijoj fazi? Ja sam dosta skcptičan u toj podjeli. Ali, možda mogu prihvatit to đa sam u jcdnom pcriodu, ali ne bi ga ovako vremenski tako oštro shvatio, bio skloniji jednoj konstruktivnijoj formi skulpture. Takoja razumijem prigovor Jevrićkc, kojajejcdna fina kiparica, sa istančanim ukusom i sa svojom muzičkom edukacijom, vrlo osjetljiva za takav način koncipiranja mase u prostoru. Meni se nije učinilo da je to prigovor. Ja sam to razumela kao objašnjenje. Ne, pa ja to i ne primam kao prigovor. Mene samo nekako možda malo ncgdjc ukalupljuje, јег izaziva jednu

170