РТВ Теорија и пракса

RADIO-MONODRAMA U zajedničkoj emisiji trećih programa naših radio-stanica, 5. VI 1990, glumac Ivo Rogulja izveo je monodramu Umijeće umrijeti Ivana Sveteca. lako se monodrama teško može radiofonski interpretirati, ovo delo moglo je privući pažnju slušalaca. Pisac je očigledno u dobroj meri asimilovao iskustva teatra apsurda i u tom stilu načinio je monolog koji u suštini nije ništa drugo do projekcija dijaloga dvojice supamika nestalih sa ovoga sveta, iskazana unutrašnjim monologom jednoga od njih. Kao što život nesumnjivo ima svoja naličja, tako i umiranje ima drugu stranu medalje. Svetec nam to vešto i duhovito otkriva, baš kao i činjenicu da je u životu teško utvrditi pravu istinu, da je ona zapravo uopšte nedostižna i neuhvatljiva. Ne zalazeći u pirandelovske pokušaje, on se tmdi da pokaže i dokaže uzaludnost svega i to ne bez akcenata koji nisu lišeni cinizma. lako su pred licem smrti svi jednaki, predstava koja prati umiranje nije ista i to naglašava junak ove monodrame: neko je heroj, neko antiheroj, neko ni t0... Ivo Rogulja kazivao je radio-monodramu o rivalstvu pri umiranju uvek sa potrebnom dozom cinizma u glasu, ali i sa narativnim tonom koji nije bio naraetljiv, ali ni previše prisan. On je zapravo iznašao pravu intonaciju i nijednog trenutka opšte opaske o životu i smrti, koje je kazivao, nisu delovale neuverljivo. Za tako decentno ostvaren stil interpretacije zaslužan je reditelj Milovan Vučković koji je, možda, mestimice morac insistirati na nešto übrzanijem tempu izlagauja. No, bez obzira na to, Vučković i Rogulja uverili su nas u mogućnost radio-monodrame. TOTALITARIZAM U KRIVOM OGLEDALU onsa Kaudersa naslov je duhovite radio-igre Aleksandra Hemona, u kojoj autor vanredno duhovito portretiše jednu, reklo bi se, fantastičnu ličnost, koja po svojoj dovitljivosti, spretnosti i lucidnosti ima nečeg od vanvremenskih junaka poput Tila Ojlcnšpigela, ili Švejka, ili Petrice Kerempuha... S tom razlikom što je vezana za naše stoleće, za vreme postojanja i dejstvovanja

13