РТВ Теорија и пракса
ispriča bez ostatka, pa je otud otvorenija i demokratičnija pred svima. S druge strane, iz liturgije se na brzinu ništa ne može ukrasti ili, ne daj Bože, kupiti. Dugotrajna i mukotrpna inicijacija je potrebna da bi čovek razumeo i opšte „načertanije' smisla bogosluženja i njegove .polze otečestvu". Zato je TV gledaocu lakše da i bez pune duhovne i duševne pripreme priđe Misiji nego sofistifikovanoj ritualnoj strukturi liturgije. Čak i stepen informativnosti o suštinskim problemima hrišćanstva (Ijubav, dilema o pasivnosti uzdanja ili direktna individualna akcija, itd.) bio je veći u Misiji nego u liturgiji, upravo zbog filozofsko-estetičnih i narativnih ustrojstava i priroda dela kao estetičkog predmeta i rituala kao živog bogoslužbenog činodejstva. Izvesna sirovost vizuelnog govora, zaštitni znak direktnog TV prenosa, u slučaju liturgije i previše surovo je pogledu ogolela naličje, .žice i poluge scenske mašinerije" bogosluženja, bez sumnje u nadi da će i takvom informativnošću pomoći statičnosti ikonolike liturgijske slike da iz hermetičnog rituala preraste u jedan savremeni (TV) spektakl. Ali baš tu, u odbojnosti koju liturgija pokazuje prema licu (TV) savremenosti, Valeri je bio u pravu kada je govorio: - ,U ovome vlada konvencija više vrste, i nikakva sloboda nije mogućna. Tu sve kao da se kreće po zakonima veličanstvenim poput onih koje su stari primenjivali na svoj jednostavni i grandiozni svet. Oni su verovali u poredak sveta (...) i taj apsolutni izgled stvari koje su celovite same od sebe, koje ne traže ničiji pogled, i kao da jedino zahtevaju beskrajnu kontemplaciju'. Vidljivi i muzički deo liturgije ne može pokrenuti TV sliku u dramatičnost; on to može činiti isključivo na noetičkom i emotivnom planu. Misao i osećanje se, ukoliko su inicirani, kreću kroz struktum fizičkih i muzičkih činova prepoznajući ih automatski po njihovoj simboličnoj vrednosti i nahodeći se odmah u sferi kako dramatičnog i tragički veličanstvenog, tako i soteriološki i eshatološki blistavog nevidljivog, metafizičkog, prostora, vremena i događanja. A .direktan prenos" iz
46