РТВ Теорија и пракса

Razni jugoslovenski festivali nalaze se u različitom stadiju razgrađivanja zavisno, pre svega, od meseca ili čak nedelje kada se organizuju. Možda je izuzetak predstavljao „Neum”, koji je uglavnom ličio na sebe, iako se održavao istih dana kada i „Ohrid”. Verovatno su tome najvažniji razlog snažni materijalni interesi koji još povezuju jugoslovenske televizije, mada iz analize povoljnih okolnosti ne bi trebalo ispustiti ni činjenicu da je ovaj festival na vreme izvršio neophodne promene i usvojio novu, znatno modernizovanu koncepciju. S druge strane, „Ohrid” je tek ove godine učinio nešto na svojoj transformaciji ka savremenijem modelu. Zbog delovanja spoljnih sila disocijacije, ova reforma je ipak imala ograničenu vrednost. Preduzete mere saobražavanja vremenu bile su dovoljne da festival bar privremeno opstane, ali ne i da sačuva raniji ugled i sjaj. Govor iz perspektive kraja, makar samo verovatnog, ne bi smeo, međutim, da bude opterećen nostalgičnim i apologetskim tonom. Istoriju „Ohrida” treba sagledati - a već je vreme za takva sumiranja - analitično i kritički, kako bi se uopšte shvatila sadašnja, možda i poslednja etapa. Ovde će to, razume se, biti mogućno uraditi samo na nekoliko strana koje govore o trima fazama razvoja festivala i o njegovom ovogodišnjem izdanju. OD „FESTIVALA JUGOSLOVENSKE RADIO-DRAME” DO „NEDELJE RADIJA” Redni broj trideset pet ispred „Nedelje radija” 1991. pripada, zapravo, samo takmičenju jugoslovenske radio-drame, koje je prvi put održano 1957. godine u Novom Sadu. Festival je, tokom decenije i po, bio isključivo radio-dramski, što je pružalo nesumnjive prednosti. Рге svega, bilo je mogućno predstaviti veliki broj primeraka žanra, a to znači - praktično sve što je vredelo, jer je reč o vremenu kada je umetnost zvuka kod nas tek sticala solidnu osnovu. U pomenutom okviru bilo je moguće, merama festivalske politike, posebno podsticati rad jugoslovenskih autora; kako je

20