РТВ Теорија и пракса

stranim zakonodavstvima se kao opžteprihvaćen model primenjuje raspodela frekvencija kao ograničenih prirodnih resursa sistemom koncesija, pri čemu se sasvim precizno utvrđuju pravila. Ta pravila su, naravno, рге svega tehnološka. Njima se određuje talasna dužina, jačina predajnika, područje i smer zračenja i rok na koji se koncesija daje. Pravila, međutim, imaju i politički značaj, јег davalac koncesije određivanjem, na primer, područja na kome će se neki radijski program čuti, određuje i obim njegovog društvenog uticaja. Propisima po kojima se ne može praviti program suprotan Ustavu i zakonima i ne može pozivati, recimo, na rušenje sistema, na terorizam i cepanje državne teritorije, država je u mogućnosti da onemogući agresivne i separatističke političke opcije u javnom obavljanju programske funkcije. Ovakav moderan pristup i u našim uzavrelim poliličkim okolnostima bio bi daleko celishodniji model od onoga u kome se želi sve da centralizuje. Treba reći da se u našim uslovima javlja i čudno poređenje poslova radio-televizijskih centara sa velikim sistemima kao što su pošta, železnica i elektroprivreda na primer. Takva poređenja koja imaju osnova samo kada je u pitanju emisiona infrastruktura radio-televizijskih centara previđaju činjenicu da bi u oblasti javnog informisanja, a mi smo pre svega to, sličan nivo centralizacije bio, sa stanovišta težnji ka demokratizaciji, potpun anahronizam. Jedno od značajnih pitanja zakonske regulative u našim uslovima jeste: da li će biti prevaziđen stari princip po kome su matične radio-televizijske stanice nosioci razvoja sistema radio-difuzije u svojim republikama. Drugim rečima, da li će se za osnivanje novih, lokalnih ili komercijalnih radio-televizijskih stanica saglasnost dobijati od republičkog centra, koji bi u tom slučaju i dalje bio u statusu neke vrste državnog organa, što takođe nije primereno vremenu. Druga je stvar, međutim, obavljanje specifičnih poslova tehničke i stručne ekspertize za račun države, što verovatno nijedna druga institucija ne bi mogla da obavlja.

39