РТВ Теорија и пракса

samo subotom i nedeljom? Jer, neposredni ili kako ih radije zovu - direktni prenosi muzičkih priredaba (i ne samo njih!) najviše odgovaraju medijskim svojstvima radija i njihovo odsustvo sa programa apsolutno je neopravdano. Direktni prenosi u svetskoj radiofonskoj praksi počinju još od 1923. godine, kada je iz londonske opere „Kovent Garden” prenošeno izvođenje Mocartove Čarobne frule, a u Beogradu od 19. aprila 1929, kada su iz Narodnog pozorišta prenošene IV i V slika ореге Knezlgor Aleksandra Borodina. I posle, sve do početka šezdesetih godina Radio Beograd je imao direktne prenose operskih predstava. Danas ih, kada su tehničke mogućnosti veće, nema, što predstavlja pravi paradoks. Odložno emitovanje snimaka samo ih delimično zamenjuje, pa je tako bilo i u ovom slučaju sa Evgenijem Onjeginom. No, kada već nema direktnih prenosa - dobri su i snimci! Nadajmo se da će ih übuduće biti više, što samo može doprineti popularizaciji operske umetnosti, ali i aktualizaciji radio-programa. ČETIRI GLASA JEDNE GLUMICE Borislav Pekić, u evropskim razmerama poznat i priznat kao radio-dramski autor, u okultno-kriminalističkoj farsi Rajnske zadušnice \ u stilu savremenih psihodrama oživljava tajne prošlosti, nataložene u sećanjima stanovnika starih dvoraca i drugih zdanja što postoje i po nekoliko vekova. Ne manje vešto no što to čini jedan Oskar Vajld, kao i sa ne manje smisla za kriminalističke zaplete poput onih iz radionice jednog Konana Dojla, Pekić raščlanjuje različite aspekte psihičkih opterećenja kao neminovnih refleksa doživljenih trauma u mladosti. Zagorka Marjanović interpretirala je četiri uloge: Magdu Klementis, baronicu fon Bek, Anu Lenart i Jozefinu Kremer - načinivši glasovni podvig svoje vrste. Uspela je da postigne ne samo punu glasovnu

1 Drugi program Radio Beograda, 20. VI 1991.

47