РТВ Теорија и пракса

је i čudno što se među tolikim radio-stanicama koje su se u poslednje vreme javile, nije oglasila n ; ; I na apsolutno informativna. Sve su manje-više „opšteg tipa” i imaju širok programski spektar čija je struktura zasnovana uglavnom na dužim „blokovima” protkanim hitovima zabavne ili narodne muzike. Kako se i dalje može očekivati pojava novih radio-stanica, isto tako se može pretpostaviti đa će proces njihove programske diferencijacije intenzivnije teći u znaku sve većeg specijalizovanja na osnovu različitih orijentacija. U tom pogledu može se reći da već deiuju stanice čiji su programi prvenstveno namenjeni pojedinim generacijama (omladinski radio), a mogu se očekivati i druge usmerenosti („klasični radio” namenjen Ijubiteljima umetničke muzike, sportski radio, zatim još ekonomsko-propagandnih stanica itd.) U vreme za koje je karakteristična opšta užurbanost, pojaviće se i više informativno-servisnih stanica koje neprestano omogućuju trenutno informisanje. Prema svemu vreme radija nije prošlo: iz dana u dan taj medij sve je prisutniji u svim sferama života. IZ MUZIČKE ISTORIJE Kulturna funkcija radija kao da je nemerljiva, posebno kada je reč o muzici. Radio-televizija Beograd i njena muzička produkcija načinile su pravi podvig: Hor i Simfonijski orkeslar Radio-televizije Beograd, pod upravom Vladimira Kranjčevića, snimili su kantatu Kosovka Roberta Tolingera (1859-1911), češkog muzičara - pedagoga, kritičara, dirigenta i kompozitora, koji je više od četvrt veka delovao u našim krajevima (Kikinda, Cetinje, Šabac) i neopravdano ostao u senci zaborava, kao i toliki drugi. Iz njegovog opusa, koji čine jedna simfonija, više kamernih dela, horova i solo-pesama, kompozitor Milorad Kuzmanović orkestrirao je kantatu za soliste, hor i klavir Kosovka, na tekstove narodne poezije, Ivana Gundulića, Jovana Dragaševića i dr. Kuzmanoviću je pošlo za rukom da savremenim postupkom oblikuje partituru čuvajući u potpunosti njenu dramaturšku strukturu i sadržajnu suštinu.

51