РТВ Теорија и пракса

sadašnje vreme. Današnja lingvistika sve se više udaljava od poststrukturalizma i čiste analize teksta, od takozvanog logocentričkog pogleda, a sve se više približava vezi pisca i teksta, preklapanju značenja, višeznačenjskim mogućnostima istog jezičkog izraza i mentalnim procesima autora pri stvaranju teksta, kao i pri njegovoj interpretaciji, naročito interpretaciji različitih jezičkih odnosa. Posebno se govoru posvećuje pažnja u tim analizama, jer se smatra da je on mnogo bliži mišljenju no reči, da je mnogo funkcionalniji za misao, da mnogo bolje izražava govornika. Zapravo, naša percepcija drugih i nas samih leži u govoru i jeziku. Po Kristalu je govor kao neki „prirodni beđž” našeg ličnog i društvenog identiteta, obeležje naše ličnosti. Govor i jezik označavaju fizički i psihološki identitet neke ličnosti (godine, pol, telesnu strukturu, inteligenciju, ličnost). Na primer, sa gođinama se menja respiratorna efikasnost: u 75 gođina manja je za polovinu no što je u 30 godina, smanjuje se pokretljivost i brzina rada govornih organa, glasnost, jasnost, ritmičnost, ali se povećava rečnička, stilistička, gramatička raznovrsnost. U jeziku se ogleda naša lična istorija: ko smo, šta smo, odakle smo, pol, uzrast, obrazovanje, društveni status, inteligencija. Nije, dakle, slučajna izreka: - „Progovori da te vidim ko si”.

172