РТВ Теорија и пракса

Cana Zoca Stojan Sva deca su u onom polusuterenu... CANA: (šapuće Dari) Nisam verovala da će date prime. Vasa misli da i Stojana treba dati u dom, ali Zoca je ovde sa nama samo da ih ne bi razdvojili u domu. On joj je brat... VASA: Śta mutite? CANA: Ništa. Ispričala sam joj kako smo se skupili. Pričam joj o mojoj glupoj majci... SEKVENCA XIX AMBIJENT: Polusrušena zgrada. Neposredno posle rata. Dan. LICA: Cana Canin otac Canina majka Canini roditelji se penju stepeništem neke zgrade. Cana se osvrće oko sebe. Majka ulazi u jednu praznu prostoriju čija su vrata skoro izvaljena... MAJKA: Zar nije dobro? Bar da počnemo život u slobodi bez vlage onog podruma. Zamisli, prvi sprat, pa još gleda na park... OTAC: Nek’ bude kako ti hoćeš... Cana i dalje stoji u hodniku. Majka obilazi stan. Cana gura dovratak, koji je sav izvaljen... CANA: Mama, ova zgrada će se sigurno sruśiti. Bolje da idemo odavde...

248]