РТВ Теорија и пракса

od svoje stanice očekujete da ćuti i pušta noćnu muziku, ona će vas podsetiti na lo ko je vukao reglere, ko je ovo i ono radio na programu, ponovo će vas pozdraviti Рега, Mika, Laza, Đoka i Cana kao da bez tog pozdrava vi ne biste mogli da zaspite. Naslućujete da je autor ovoga teksta protivan ovakvom ponašanju. U sledećim redovima pokušaće da obrazloži zbog čega. Priča se đa je Магко Ristić prestao da izlazi iz kuće posle jednog događaja u obližnjoj bakalnici. - Izvolite, KOMŠIJA, rekao je prodavac. Ristić se okrenuo i napustio radnju bez reči. Zašto? Izvesno je da tog prodavca nikad nije video, niti ovaj njega. Između njih je trebalo da se obavl neutralni kupoprodajni svakodnevni čin. Ristić nije želeo ništa više. Ušao je u radnju kao svaki drugi građanin, a ispostavilo se da nije građanin nego KOMŠIJA Taj stepen intimizacije on nije želeo s prodavcem. Prodavac je prekoračio prag đozvoljenog ponašanja i Ristić je napustio prodavnicu bez reči. Valja se setiti da se Магко Ristić decenijama suprotstavljao familijamosti, ignoranciji, kojom se ispoljava duh palanke. Kad mi se na svaki sat iz radio-aparata neko obraća maniriranim pozdravima - neko ko sebe zove Pera, Mika i slično - u tome prepoznajem nedopustivu familijarnost. Deminutiv, često kao tepanje, služi da se bilo koja vrednost umanji a kad je reč o ličnim imenima svedenim na deminutiv, onda je to umanjivanje značaja ličnosti koja ima svoje ime i prezime. I danas se iznenadim i obradujem kada me neko zove mojim krštenim imenom. Dešavalo se čak na književnim večerima ili pred TV kamerama da o meni govore kao o Tozi. Aleksandar Rislović priča da je jedan od presudnih razloga za odlazak iz rodnog Cačka bio odbijanje sredine da ga smatra pesnikom naprosto stoga što je on "njihov" te, stoga, ne može bili drukčiji a samim tim ni pesnik. Treba li nagađati da su ga zvali Aca? Ime - deminutiv - tepanje, to je redosled duha koji neće nikog i ništa da poštuje. Najpre nekoga umanje pa mu onda, kao, i tepaju. Svetozar - Toza - Tozica, to su mi radili i još rade. Slaba je uteha što su Džona Ficdžeralda Kenedija zvali Džoni, Josipa Broza - Joška a Desanku Maksimović tetka Desa.

140