РТВ Теорија и пракса

tako da su propisi koji se odnose na RTV ustanove javnog sektora znatno restriktivniji. Propisi Velike Britanije utvrđuju razliku između BBC i privatnih kanala i čak između pojedinih privatnih kanala, kao što su ITV i Channel 4. BBC nema pravo da emituje reklame. U Francuskoj su odredbe propisa koje se odnose na Radio France znatno restriktivnije od odredbi koje se odnose na privatne stanice. Isto je i sa propisima o javnom televizijskom sektoru. U Belgiji, na francuskom govomom području, nema razlika između javnog i privatnog sektora, ali je dozvoljeno izvršnim organima vlasti da utvrde striktnija pravila za javni sektor, što su oni i učinili. U Italiji radio i TV stanice javnog sektora imaju pravo da emituju do 12% reklama po programskom satu, stanice privatnog sektora koje su nacionalnog karaktera do 18% po programskom satu, dok lokalne stanice mogu emitovati do 20% reklama po satu programa. U ove limite uključeno je i do 2% reklama koje mogu da sadrže sponzorisani programi. VREMENSKE RESTRIKCIJE Većina nacionalnih propisa utvrđuje posebna ograničenja ili čak zabrane za emitovanje reklama u nedelju i u toku prazničnih dana. To je naročito slučaj sa nemačkim, norveškim i švajcarskim propisima. NAČIN UMETANJA REKLAMA Emitovanje reklamnih inserata u okviru integralnih programa nije u svim zemljama regulisano na jednak način. U Belgiji i Francuskoj, na primer, programi se ne mogu prekidati reklamama na kanalima koji pripadaju javnom sektoru. U svim evropskim zemljama propisi koji regulišu način umetanja EPP u skladu su sa odredbama Direktive EZ, koja propisuje da reklamni inserti moraju biti jasno identiflkovani kao reklame u okviru programa. Kada se program prekida reklamnim insertima, mora se voditi računa o prirodnim intervalima u okviru tog programa. U programima koji se sastoje od zasebnih delova ili u sportskim programima koji imaju intervale, reklame se mogu umetati samo između posebnih delova, odnosno u intervalima.

104