РТВ Теорија и пракса

stipendira, medijskog osoblja koje radi zahvaljujući njenim ulaganjima u TV produkcije, zatim nameštenika raznih „nezavisnih grupa za pritisak“ koje osniva i fmansira, uključujući Član 19, slobodnih individua kao što je pisac Salman Rašdi. Bilo je i onih koji možda ne moraju da budu zahvalni ili zaštićeni, ali se slažu sa uticajima koje je poželjno odobravati prema ovom receptu. Pozivnice sa kojima se ulazilo na ovaj događaj bile su dobro proverene i bezbednost prisutnih osigurana, a u diskusiji se nije pojavilo ni jedno opoziciono intonirano ili nepristojno pitanje upućeno domaćinu. Sledeće veče je bilo vrsta tribine u Institutu savremenih umetnosti gde su ulaznice i pozivnice takođe unapred rezervisane i registrovane kompjuterima, i gde je prisutne snimala ista TV ekipa. I ovaj razgovor je, prema najavi, ponovo trebalo da promoviše knjigu u obliku diskusije o „medijskom ratu u bivšoj Jugoslaviji i naporima da se kroz kulturu suprotstavlja propagandi". Diskutanti, predvođeni novinarskom Desom Trevizan, održali su to obećanje na njihov način u odsustvu autora koji se izvinio za nedolaženje. Oni, čiji je ovo posao bili su prisutni poslovno, a oni koji se interesuju za „bivšu Jugoslaviju“ su sačinjavali dobrodošle konzumente kulture, pre svega zato jer se i ovaj Institut fmansira od ulaznica i donacija. Otvoreno društvo ima mesta za neke. Jedno je sigumo, autor ove knjige je identifikovan, on postoji, uprkos okolnosti što se njegovo ime ne nalazi ni na koricama, ni na prvoj naslovnoj strani, ni na sledeće dve u knjizi. Nalazi se pre sadržaja uz zahvalu izdavača Sorosovoj fondaciji. Preciznost, po mom shvatanju, nije cepidlačenje. Da budem direktnija: i vrsta knjige, i vrsta komunikacije mogu i moraju da se posmatraju kao procesi. Naslov ove knjige može da ima bar tri značenja, bez obzira ko gaje poručio. Važno je da biram da ih prenesem iz rečnika 7 u istom redosledu u kome se nalaze. Naime, ■„kovati, izmišljati, krivotvoriti“ u ovom slučaju ~rat“, zaistaje sasvim drugačiji izbor u svakoj kombinaciji smisla. Moguće je, svakako, da je autor naslova mislio na sve kombinacije zajedno, kao i da je u pitanju delo sa tezom. Prema predgovoru koji je potpisao predsedavajući savetodavnog veća (Člana 19), komentator-novinar Vilijam Šokros (Shavvcross) takva teza se nije ni postavljala kao pitanje u ovom „izveštaju i užasavajućem svedočenju o opštepoznatim činjenicama“. „Knjiga pokazuje da Srbija nije mogla da započne i održi rat bez kooptiranja srpskih medija.“

81