РТВ Теорија и пракса

štampa i tako orijentisani časopisi i publikacije, kao što su bili Savremenik i Ideje (Bgd.). Odjek (Sarajevo), Forum i Oko (Zagreb), itd. o čijim izdavačkim politikama i u retrospektivi može samo da bude korisno da se razmišlja. Kao što je korisno giedati na debate koje je inicirao Predrag Matvejević u svojim knjigama „Jugoslovenstvo danas“ i „Otvorena pisma - moralne vježbe“, i poslednje izdanje pariskog časopisa Migrations 17 sa izjavama jugoslovenskih autora posle početka oružanih sukoba. Za poslednjih pet godina u regionu druge Jugoslavije sve je dodatno usmereno protiv izolovanih. Samo istraživanjem taj položaj ne može da se prevaziđe. U tome aktuelna antropološka, sociološka i lingvistička vizija o rasnom i etničkom ima svoj udeo, kao građa koja je u svetskim publikacijama postala vrlo obimna od 1989, a nije doprla do onih koji se nalaze u previranjima. To, međutim, ne opravdava istraživače tipa Marka Tomsona. Mogu da mu preporučim već odstajale knjige kao što su „Kreiranje etniciteta“ 18 i „Pronalazak etniciteta“ 19 u kojima se objašnjava odakle potiče profesionalno organizovanje interetničkih borbi na savremenom stadijumu nestajanja autoriteta. Koliko etnocentrizam može da bude konstrukcija, naročito kao proizvod grupa za pritisak sa plemenitim licem, i da postane u virulentnoj formi rasizam, i zašto neki zamišljaju etničke grupe kao prirodne, večne, statične pojmove bez odnosa sa istorijom nacionalizma. U nešto skorijoj literaturi etnicitet se čak pojavljuje kao „politička kreacija elita, naučena, izopačena i fabrikovana da bi ih zaštitila.“ 20 Za to vreme, takozvane nove demokratije niču na Istoku, prema onome kako to vide ~alternativci“ i organizacije koje svoje prijateljstvo prema „otvorenom društvu“ dokazuju nekritički preuzimanjem termina. Njima se omogućava da idu na kurseve i studiranje u centre gde ih uče kako da prihvate promenjivo, ciklično, multinacionalno, pluralističko, elektično, globalno, u svetsko/lokalnom okruženju. Jer po nekim ‘progresivcima’ „informacijskog sveta“, informacija se multiplikuje kroz upotrebu i kreira sve veće krugove onih koji, ni manje ni više, nego odlučuju! Zamisao o tome kako da se stigne do takve postindustrijske sređine u siromaštvu pokazuje se na primerima Somalije, Ruande, Alžira, a ne samo u Jugoslaviji. Iluzija da „postmoderni svet nije posedovan, niti funkcioniše predvođen klasom ili grupom, ako to nije kognitarijat“ 21 može da se prodaje

87