РТВ Теорија и пракса

Iv ANJES: Možda ima razlike što se tiče polja interesovanja. Na primer, u Francuskoj se gledaoci mnogo manje interesuju za privatan život nego u Velikoj Britaniji i SAD. Ako je reč o modelima koje ste maločas spominjali, i dalje su prisutna dva velika modela, BevMeri i Lazaref. Odnosno, s jedne strane, hijerarhija informacija i njihovo predstavljanje, s druge. Lazaref je, već dobrih desetak godina, osvojio najviše mesto u ukupnom medijskom društvu: kroz dnevne listove, kao što su Liberation ili vrlo poznatu periodiku, a naročito kroz televiziju. Ako sada pristupamo pitanju izvora informacija, koji su za televiziju istovremeno i ikonografski i televizijski, želeo bih, Kristin Okren, da znam vaše mišljenje o slici, da li smatrate da ona preterano utiče na emocije, i, ako je tako, kako reagujete u tom pogledu? Kristin OKREN; Uticaj postoji jer je slika sada mnogo rasprostranjenija nego što je bila pre deset godina. Tehnologija se mnogo izmenila. Iz dana u dan, a da toga nismo svesni, tehnologija nas zapljuskuje. Nismo u stanju da anticipiramo ove duboke promene koje nam svakodnevno tehnologija nameće. Tehnologija: to su prvenstveno sateliti, svet pod satelitima; međutim, to je samo trećina sveta, gmbo uzev (činjenica koja objašnjava što se ne govori o druge dve trećine); u trećini sveta koju pokrivaju satelitski programi istovremenost ili brzina slike brišu vreme potrebno za razmišljanje (ukoliko je ono ikada postojalo), izostavljaju refleks proveravanja ili poziva na ekspertizu. U stvari, što ima više slike, sve se više povećava potreba za slikom. Prema tome, televizijski dnevnici u 20.00 časova postali su vrlo široke „siavine za slike“ u kojima se, prema relativno utvrđenom redosledu (koji je skoro svuda isti) hijerarhizuje njihovo prikazivanje. Razlikovala bih dva tipa slike; snažnu sliku koja je često dramatična i koja nosi emocije i sliku koja ilustruje informaciju, Opasno je što se slika u nameri da ilustruje informacije, u nekim dnevnicima, javlja bez dopunskih objašnjenja. Rekla bih, dakle, daje danas glavni elemenat u našem poslu tehnologija i smatram da je treba malo zakočiti. Zbog toga treba dobro ponovo razmisliti o organizaciji redakcija. Prema mom shvatanju trebalo bi, za početak, nastojati ceniti zanat, Mislim da u ekipi „Soir 3“ radimo u tom pravcu. Petoro nas je, pronalazimo naš zanat - i radeći međusobno razgovaramo, 1 tu, osim te ponovo uspostavljene slobode, nastojimo da sačuvamo prostor za razmišljanje poštujući ono šta drugi znaju. Dakle,

43