Руско-српско огледало

`Командири су се вратили своим единицама, минут доцни]е громко отегнуто »хура«, плотунска ватра и штектае немачких митралеза као одговор, об}авили су да }е дуриш на шумску тврфаву почео.

5

Артдухов ]е волео Сашу, било му {е мило да, има, поред себе овог скромног плавооког младог во]ника, < тако прозирним, чистим и отвореним погледом. Не примепу]уби то ни сам, он се веб поналиао према, ъему не као старешина, према, потчиъеном, веб. са неком шкртом и суровом очинском нежношйу, мислио на, ьега, као на, свог стари]ег сина, поносио се ъеговим успесима и бринуо се кадгод би и на]матра, опасност запретила Саши. И можда, ]е, одреБуДуви Матросова, за, свог ордонанса, учинио то не само зато што ]е Салла, био вешт и окретан борац, веб и зато што }е желео да она), тако ъеговом срцу драг мо мак, буде поред ъега. Али Салпи ]е то чудно и необично. — налазити се на поъу битке и не учествовали у 60). Досад }е он у свим окршадима, био у првим редовима, ]Дуришао не мислеви на опасност, своим ]уналитвом давао друговима пример, и можда, бали зало, за, сва, три месеца ратног живота, ни]е био нидфедном ни раъен ни контузован.

На, храброга, ни ба]онет

ни куршум нефе, често ]е волео да, певуши, иако ни]е имао гласа и ни}е се убра]ао у четне певалче.

103