Руско-српско огледало

жвно Бемо пови. И ]а Бу да идем.. ]а пу први иБи. — Знам да, Беш први иби, — токи се’. насмеши Арт]ухов. — Е па, наредите!

— Чека)}, — рече Е и даде Саши руком знак да, седне.

Шта да ради? Диви ъуде и повести их на ]уриш? Али то би значило извесну пропаст целе чете без икаквог резултала.

— Ево шта, — казао ]е командир чете: — хаде да, се приближимо што више овим ниткОвима, да ВИдимо што они мисле.

И они су одбауъали. Из бункера их нису приметили, али зато са, ивице Ломовалог Бора пратиле су вихово кретаъе десетине пажливих и забринутих очи]у.

Вукли су се потрбушке, као зми]е, користеби сваки и на]мальи заклон, латано, застадуви, скревупи стално удесно.

— (10): — командова, назад. Арт]ухов.

Они су се прита]или иза, жбуна, веве.

Сала, }е опрезно промолио главу.

Непри}атеъски бункер био }е сасвим близу: неких сто-сто двадесет корака, одва)ало их ]е од Немаца. Одавде се лешо видело како из пушкарнице

бункера избила, гралак пепеъасто-риб млаз валре.

У моменту Сала ]е замислио немачке митратъесце, како полусагнути, шпувурени седе у полумрачно] пебини овог шумског бункера. Ние му било

109