Руско-српско огледало

‚. Я

енко да их замисли — та, он }е имао толико пута прилике да види ове двоноге звери у зеленим отр-` цаним и офуцаним шиъелима, слинаве, са, првеним носевима, бескра]но одвратне, зле, ко]и ла]у као пси и као пси кесе зубе.

Као што. се то веб чешбе дешавало, на, саму помисао о близини Немаца )арост и гнев сбузеше Оашу. Како сме]у они да, се ту налазе? Ко им ]е’дао на, то право? Па то ]е наша, землъа/ И ова/ ]е шума, налта, и село иза-ъе, над коим се ]ош из димюака полако диже дим, то ]е налие село.

Он се сетио Брдакина. Да, ли ]е ош жив? | Бегова, крв вапи за одмаздом. Зар ве Немцима, успети да, их присиле на повлачеюе? Не, врага! Гардисти се не повлаче. Комсомолци се не повлалче. Руси се не повлаче. Борибемо се.

егова, рука, стезала, ]е малпинку. Срце е лу-

‚ пало. Он ]е чекао да, Артдухов нареди: »На, ]уриш!‹

Али командир, промисливши и оценивши ситуаци]у, издаде друго наребеве:

— Шест бораца, с малиинкама, — овамо!

— Разумем, шест бораща, с машинкама, — одгово] ио ]е Саша и бауъа]уви почео да се провлачи према, Ломоватом Бору.

6

Добровоъаца, се давило много — он {е сам одабрао шест ъуди. Све су то били комсомолци, ъегови другови из вода.

СОву шесторицу довео в Арт]ухову. Арт]ухов е Сб троицу.

: | 111