Руско-српско огледало

Ратним подвизима, храброшву и ]унаштвом, показаним у тим борбама, пук ]е заслужио на]веву почаст: 8. септембра 1943. године указом врховног вожда, сов]етске арми]е. маритала Стазъина 254-ом гарди]ском среъачком пуку додеъено в име Александра Матросова.

Име обичног руског момка, он беспризорног, во]ника-редова, окитило ]е пуковску заставу.

Полажуви заклетву, млади гардисти клекну на ]едно колено и, приносеви уснама скрлетну свилу заставе, понавла]у:

— И ми Бемо бити такви! Бибемо смели и неустрашиви, часни и мушки храбри — као сна] чи]е ]е свето име златом иввезено на овом бо] ном стегу.

С овом заклетвом иду митралесци сво далье на запад, иду у последьи одлучу]уви 00] за слободу, славу и среву свога народа, и сво]е оталбине.

Л. Пантеле]ев

ЗАПОВЕСТ

врховног команданта црвене арми]е маршалу Сов]етског Савеза Толбухину

_ Трупе Требег украдиноког фронта, задедно с трупама, Народно-ослободилачке во]еке Лугославие, после упорних бо]ева завршиле су уништевье немачког гарнизона, у граду Београду и данас, 20. октобра, ослободиле од немачких осва]ача престоницу савезничке нам дугославиде.

125