Руско-српско огледало

— Могло би и тако да, буде, али пито се нас две-

бу тиче, ниси погодио. Ми смо у ]ош ближем сродству. Човек ]е ош неко време мозгао и натосле, тако замипиъен, продужи пут. дош и данданас он се чешка иза ува и стално понавтъа: »Мо]а, мака, родила ъену маку«. И никако му не полази за руком да одгонетне шта, су оне меБу собом.

Добро би било да му ви помогнете.

Прича о дево]чици ко]а не зна шта |е дужност

Овршила се школска година и елка 1е донела мами и тали сведочанство са две дво]ке.

— Жао ми ]е, казала ]е мама, жао ми {е, драга мо]а Фелко, из два разлога. Прво, што небеш мопи да са своим другарицама идеш на летоваъе, ]ер мораш да учиш за поправни испит, а друго, и то ми ]е много теже, што немаш осева]а дужности.

— Осеваъе дужности? упитала, е Челка. А шта де то?

— Ти имашт само ]федну ]едину дужност: да учиш. Тата и мама брину се о теби. То }е ъихова дужност. Да ли си некада помислила шта, би било када нико не би вршио сво]у дужност, као што ти ъу ниси вршила.

— Како мислиш мама?

— Па, ево. како. Ти ниси учила. Вршила ниси сво]у дужност. Да тата ни)е вршио сво]у дуж-

134

тер тв и

та