Руско-српско огледало

_ роко отвореним устима ваздушина струда слоборно пролази кроз уста наполье.<

Стао сада, тата, да, намешта, език, грктъан и уста, и да кроз широко отворена уста пушта ваздущну струду. Али не помаже,

И Телка и ъен тата, опт се у томе вежба]у.

»Био |едан кра»... .<

Ивз1утра тако, у шест и тридесет, свира фабричка сирена. Деца ‘се буде и пита)у:

— Тата, колико ]е сати?

— Шест и по.

—= Ха)де, тата, онда да нам причал.

И пошто породица устае у седам, да у осам стигне на дужност, мама на тиащу, тата у канцелари]у, а деца у школу, тата, мора да, пола, сата, занима дечурли)у. Стриа]у се они у постеъу измеру маме и тате и чека] у.

Испричао им ]е тата одавно и Илидаду и Одиселу и Гримове баке, Пушкинове скаске, Вукове приче, испричао како су пронафени Америка, бэрут и електрика, испричао како су спазъени Овети Сава, Тованка, Орлеанка и Фан Хус, испричао ‘им догафа]е из оба устанка, из балканског рата, из светског, из

‚ руске револуци{е, па, чак и из другог светског рата» ко]е и деца боъе зна]у. Али они су незаситни. .

— та, да причам? пита тата у очадаву. ХоБете ли бадку или неку истинеку причу?

— Истинсву! — изгласате деца. —

— Добро!

138