Руско-српско огледало

Псето и комад меса

Дадоше псу у господском дворишту комад меса. Трчи он даском преко речице и угледа себе у води. Учини му се као да у речици неки други пас носи у зубима месо, те му позавиди. Скочи за туфим месом, а сво]е испусти. Кад тамо — ау води ни пса, ни меса.

Дофе пас куБи гладан и сав мокар.

(И руска и сриска народна прича)

Закопано благо

Био неки човек, казуде се у народно] причи, па, кад ]е осетио да му се ближи кра] животу, позове

©во]е синове да се опрости с има.

Кад су му дошли синови, он стаде говорити да не жале за, ъим, ]ер им он да]е поштено име, и велико благо закопано у ъиви, кое им оставла у’ наслербе. Само валъа да, запну па, да, нафу то закопано' благо. Убрзо умре та] човек. Синови га, лепо опремише и сахранише, па, одмах узеше алнове и мотике и отидоше на ъиву да копа]у и траже закопано

благо, о коме им ]е говорио отац на, самрти.

Копалие и копалие; копалие неколико дана, али не набоше вуп са дукатима, како су они очекивали према очеву казивальу.

Изрилаше за, три и четири алюва, читаву тъиву: растрошише и разбише мотикама и на]мальу грудвицу, али злала опет не нафоше. И они одоше куБи. ъути и на оца и на себе саме.

11