Руско-српско огледало

уста. — »И сестре и браву сам ти познавао — одличне беху птице!« — »Угу!« — опет ве врана. — »Ма да беху добре птице, али ни издалека, као‘ти« »Аха/« — гракну врана на сва уста и испусти рака: у воду.

(Руска народна прича)

Загонетке Ни руку, ни ногу нема, а уз брдо пузи (вета?).

Зедан ли]е, други пиде, треби расте (киша, земтъа, трава). Бик твоздени, а реп ланени (игла, и конац).

°У мраку се рафа, с валром умире (восак). Крилима,

маше, а, одлетети не може (ветревалма). Пун обор белих оваца (зуби). Махнула, птица крилом, цео свет ]ледним пером покрила (нов). Упролеве весели, улето хлади, у}есен храни, узиму греде (дрво). Ни]е ни земъорадник, ни столар, ни ковач, ни дрводела, а ипак први у селу радник (ко).

Врабац Врафао сам се куви из лова и ишао стазом парка. Пас ]е трчао преда, мном. Надфедном успорио ]е он свое кораке и почео да, се прикрада, као да ]е нальушгио дивтъам. Погледао сам стазом и приметио младог врапца, са ]ош жутим къуном и папер]ем на глави. Он ]е испаю из гнезда, (ветар ]е ]ако льихао брезе дуж

„СВЕТОЗАР МАРКОВИЕ“