Руско-српско огледало

стазе) и седео непомично, раширивши беспомовно крилца, ито су тек почела да, расту. . Мо] му се пас латано примицао, кад оддедном, скочивши с оближльег дрвета, стари црногруди врабац пао ]е као камен испред саме ъегове ъушке — и сав накострешен, избезумтен, уз оча]ан и жалостан писак, скочио ]едно двапут у правцу зубате, раз]алиъене чеъусти.

ТИ

Ей

С \029-=

Он ]е полетео да спасе, он ]е собом заклонио свог птиба,... али цело ъегово ма]утшно тело дрхтало ]е од ужаса, гласиб ]е подивъао и промукао, он ]е обамирао, он се приносио на жртву.

Како огромним чудовиштем мора. да му се причиваваю пас! Па ипак, он ние могао да остане на, св0]0] високо}, безопасно] грани... Сила ]ача од ъегове вое отргла, га, ]е одатле.

23.