Руско-српско огледало
7
— А ако задоцнимо? Ако, рецимо, ‘стигну ъихови тенкови ?
— А што да задоцнимо? — каже Оалша. — Задоцнети — добавола! А ако и задоцнимо, ако заиста, добу ъихови тенкови... е па шта...
Он премести. машинку, и, искоса погледавши у друга, тихо рече:
— За себе, Миша, а, }амчим. Са, гранатом Бу се под тенк бацити, али непридатеъа, неву пустити.
— Хм... — врти главом Бардабаев. — Лако ]е реби — под тенк!
— Али ние, — смешка, се Сапта, — знаш, ни]е лако ни реви.
— Па ипак ]е лакше.
— Како коме...
— В, гле, какав }е зечий промакао!
— Зеп? Где?
— Нно — иза борива. Не, сад се веб не види... Хм... лако }е репи. А знаш, данас си лепо говорио на састанку.
— Иди добавола/ — обрецну се Саша,
— А не, заиста. Кратко и ]езгровито.
Салпа, ]е хтео да, опсу}е даме, али су га, у та] мах позвали из задьих редова.
— Матросов! Зове те стари]и ладтнант.
Артдухов }е корачао на левом крилу другог вода. Саша, }е сачекао да му се приближи, коракнуо напред и принео руку штиту »ушанкех.
— Како е, Саша? — насмеши се Арт]уков.
— А што? — рече Оаша, осмеху]уви се такофе. — Добро ]е, друже старии лайтнанте!
83