Рустем и Сухраб
НАПОМЕНЕ 99
«стиху и „мач осветнички“ у оном пре њега чине извесни пагралелизам. 2281. У Садијеву Гулпстану (Ружичњаку) сличне се речи приписују Рустемову оцу Залу.
2813. „Грбоња“, мисли се иронички: небо грбавих леђа, дакле криво небо или неправедна судбина.
2354. „Крвавих образа“, наиме од крвавих суза.
2409-2418. Врло племенито настојање од стране Сухраба да спасе живот своме сужњу. Иначе су Персијанца врло окрутно поступали са својим заробљеницима.
2149 Зеваре је полубрат Рустемов.
2464. „На ватру ми баци“, т. ј. у несрећу, у невољу, која пече као ватра На сличан начин се у арапској поезији туга пореди с ватром; тако, на пример, песникиња ал-Ханса вели у својој елегији за братом Сахром да „бдије до зоре, иако сви други мирно спавају, шужна као да огањ гори на њеном руху“.
2467. Мисли се до обале реке Оксуса, која се сада зове „Аму Дарја; ово је велик» река у Туркестану, а утиче у Аралско језеро. У арапском и персиском име јој је Џихун (= Гихон).
2527 и даље. Овај мелем (персиски нуш-дару) је нешто слично као панакеја у старих Грка, т. ј. лек од свију болести. По персиском предању, њега су сачинили астролози, а имали су га само краљеви. Зато се и Рустем обраћа Каусу Има и пер„сиска пословица: „После смрти дају мелем Сухрабу“.
2533. „Војвода“, т. ] Гудерз.
2540. Иако се овај придевак (,слоновита тела“) иначе односи на Рустема, јасно је да је овде реч о Сухрабу.
2566. Колоквинта, једна врста тикве чији је плод лековит али врло горак.
2572. Реч ћилим у овом и следећем стиху узео сам у врло широком смислу, наиме као тканину уопште. Пошто у ори:иналу уз то стоји и „пун шара (илн ликова)“, још је ближа помисао на ћилим. „Шарен ћилим“ нисам могао превести, јер га песник одмах у следећем стиху зове „злапаним“ или „са златним шарама“. По свој прилици реч је о ћилиму или уопште тканини која поред својих шара има и златне жице (пруге).
2633. Зал-зер значи „седи старац“; ово је надимак Рустемова оца Зала, јер се родио седе косе. Рудаба је Залова жена и Рустемова мајка.
2717-2718. Ови стихови садрже силну антитезу: на једној страни геизмерност небеске дуге, а на другој тесни мртвачки сандук! — „Јахати на дузи“ каже се у персиском метафорички за одлична коњаника који јаши „брзо као ветар“.
2745. Сатурн је највиша планета за коју се тада знало.
2775. Алоје дрво (зову га и рајско дрво) употребљава се нарочито за фине столарске послове. — У нашој народној песми „Женидба Милића барјактара“, стих 190, стоји слично:
„Сабљама јој сандук сашесаше“. —