Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА АН

тодина и одаје му се помоћу једнога прстена, али син у то не верује него држи да је то само „хунска превара“. Да га не назову кукавицом и да „спасе своју јуначку част, Хилдебранд мора најзад да заметне бој са рођеним сином. Овде фрагменат престаје, али се зна да је отац убио сина. Осим тога, овај се мотив налази и у старим ирским баладама, у руској причи о Јеруслану Лазаревићу итд. У новије доба су Фридрих Рикерт и Метју Арнолд ову Фирдусијеву епизоду опевали сваки на свој начин и врло слободно. Пошто се она у целости пред читаоце износи, није потребно да овде даље о њеној садржини говоримо.

Иза овога долази епизода о Кеј Каусову сину "Сијавушу, који је био познат ради своје племенитости и лепоте. Његова маћеха Судаба заљуби се у њега, а кад младић одби њене похоте, она га оптужи код оца. Иза дужег колебања Каус стави (Сијавуша на пробу с ватром, али овај, као невин, остаде нетакнут. Неверна Судаба би осуђена на «смрт, али на молбу доброга Сијавуша краљ је помилова и остави на животу.

На ову епизоду надовезује се једна друга. Краљевић Сијавуш је победио Афрасијаба у великој бици и на његову молбу склопио мир с њиме. Али Кеј Кавус не хте ни чути о миру него нареди сину да уговор прекрши и ратовање настави. Сијавуш је сада имао или да се одупре оцу или да погази уговор с непријатељем. У овој дилеми он се одлучи да одржи задату реч и пребеже Афра·сијабу. Овај му даде затим и своју кћер и једну покрајину, али кад непријатељи подло оклеветаше Сијавуша, таст га на груб начин погуби. Сијавушева посмртног сина, Кеј Хусрева, који је срећом био сакривен, доведоше тешком муком из Турана у Иран и нови осветнички рат против Афрасијаба започе. „Али је турански краљ био силно спреман, осим тога помагало га је више других владара (Камус из Кепена, Хакан из Кине), и победа није увек била на иранској страни. Међутим, чим је Рустем стигао,