Рустем и Сухраб

ЕХП ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

вала врховну власт персиских краљева и била увек, а нарочито за Рустемова живота, најсигурнији стуб њихова престола. Кадгод је који од њих дошао у какву неприлику, Рустем је био одмах ту да реши сваки чвор. Он има надљудску,џиновску снагу и живи преко пет стотина година, али је по свему прави човек, природан и добродушан, са свима људским "слабостима. Прекомерно једе, пије и весели се, као, у осталом, и други јунаци разних народа; његово пијанство директно подсећа на нашега Марка. Краљу је стално веран и послушан слуга, али је уједно свестан своје снаге и поносан на своју славу, па се уме каткада опрети и самоме краљу. У боју са Сухрабом, кад га овај савлада, употреби чак и превару само да се спасе, али се онда срећа посве окрене против њега и, у слепој ревности, уби свога рођенога сина: тако се страшно судбина осветила оцу који је хтео сина преварити! О његову страшном боју с Исфендијаром и о његовој скорој смрти иза тога већ је било помена. Видели смо, да он није погинуо у боју него издајством. Али персиски народ није дао да његов омиљени јунак умре пре него се сам освети: смртно рањен, Рустем је опет одапео стрелу и убио небрата Шегада, свога убојицу.

Спрам оваквога јунака какав је Рустем, природно је да су други остали донекле у позадини, коликогод били велики и лепо приказани. Али понављамо: само донекле, јер већина њих ипак иступа самостално и индивидуално, сваки на свој начин. „Многе од ових јунака познајемо већ у Русшему и Сухрабу, а срећемо их и иначе често у ахнами. — Како је Хомер симпатично приказао Хектора, тако је и Фирдуси објективан према шуранским јунацима, од којих се многи помињу не само по имену -него и по јуначким делима.

Може се очекивати да ће овако пластички и „детаљно приказани јунаци оживљавати бојеве и уно«сити много покрета у~њих. То је, заиста, случај. И кад сукобе опширно црта и кад их само скицира