Рустем и Сухраб

ЕХТУ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

заступљени и у Шахнами. Рустемов бој са Сухрабом, Сијавушев дубоки душевни сукоб с оцем (Кеј Каусом) или Рустемов са Исфендијаром, у којима решење чвора зависи, на концу, једино о њиховој слободној одлуци, носе у себи главне услове за трагедију. О многим лирским умецима у Шахнами било: је већ у два-три маха помена. Сад ћемо додати само то, да су ова лирска места субјективна и објективна. У првима песник говори о самом теби, о својој старости, беди и т. д, а у другима износи своје рефлексије о судбини, смрти, пролазности свега на свету и сличне мисли. Ово друго он чини нарочитона завршетку какве страшне битке или које друге катастрофе, Међутим, коликогод ово на први поглед изгледало неепски, мора се признати да после непрестаних битака делује као благо умирење и угодна промена, као што хорови у грчкој трагедији ублажују надљудске афекте и догађаје, у колико се ово: двоје уопште може упоредити. Најзад, што се тиче дидактичних елемената, треба рећи да њих највише има у другој половини Шахнаме. То су претежно кратке сентенције и пословице каквих има у Гундулићеву Осману или, рецимо, у Бијесном Роланду,. али никада нема читавих филозофско-теолошких расправа као у лавиринтској Махабхарати.

И у формалном погледу Шахнама има извесне карактеристике које налазимо код других епова и код. наших народних песама. Сличних и готово једнаких стихова има доста и понављају се у сличним приликама. Сталне епитете и поређења налазимо такође врло често: као што је у нас свака мајка „стара“, свако поље „равно“, сваки јунак „као соко сиви“, тако је, у Фирдусија, готово свака лепотица „месецолика“ (због свога белог лица), сваки јунак „слоновит“, брз „попут дима“, а јак „попут бесна слона“, и т. д. Мпак, Фирдусијева поређења нису на дуго и широко изведена као код нас, него су обично врло прегнантна и кратка, па се читаоцу препушта да погоди у чему је поређење. Хипербола има у Шахнами такође, а неке од њих су тако фанта-