Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХМ

стичне да се приближују индискима, на пр: „Кад се Рустем помоли, Нил од страха пресуши“; или: „А вршком копља пробошћу и сунце!“ ит.д.

Што се тиче стихова у Шахнами, они су, без изузетка, посве правилни, крепки и лепи. Ово је било зато могуће што је персиски језик уопште. врло способан за грађење стихова (многи синоними; многе се речи могу изговорити с кратким и с дугим вокалом; многе речи имају краћи и дужи облик и Т. д.), али и зато што је Фирдуси доста слободно поступао с језиком, наиме за вољу стиха и метра он је многе речи па и властита имена тако удешавао да су ишли у стих.

Слично је песник подешавао језик и према предмету који опева. Ту можемо разабрати читаву скалу људских осећања, од најузвишенијега до најсмешнијега, од најстрашнијега до најнежнијега: Фирдуси је увек нашао прави и најзгоднији тон. У првој партији епопеје, где су најславније херојске епохе, осећа се нешто силно озбиљно, прави титански патос, без и једне речи која би га реметила. Али чим затреба, песник употреби други, блажи и мекши тон. Прикази љубави између Зала и Рудабе, Бижена и Мениже и други, исто су тако одлично опевани као и звекет оружја, бојна врева и метеж. Поред озбиљних рефлексија о животу, смрти и судбини, поред дубоке резигнације и очитог песимизма. налазе се, иако много ређе, и смешна и подругљива места; извесне ироније и хумора има у Шахнамиг још код описивања Рустемових јуначких дела. Али коликогод је Фирдуси удешавао језик према стиху и садржају, он је, у основи, остао природан, чист, племенит и са сразмерно мало арапских речи које су тада већ биле одомаћене. Фирдусијева природност и једноставност види сеи по том како он гради своје реченице: обично свакој реченици одговара један стих и ретко се кад једна мисао протеже на више стихова; дуги реченички склопови, какве налазимо често у Хомера, њему су страни.

Какав је однос Фирдусијев према врелима из

ПРЕДГОВОР 5